Forenzička psihologija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 26 | Nivo: Fakultet tehničkih nauka u Novom Pazaru

SADRŽAJ
1.PSIHOLOGIJA SVEDOČENJA…………………………………………………………………1
1.1. Karakteristike epizodičkog pamćenja………………………………………………….1
1.2. Šta sve utiče na tačnost prepoznavanja osobe u redu za
prepoznavanje…………………………………………………………………………………..3
2. ŠTA JE KONGITIVNI INTERVJU?..............................................................6
2.1. Psihološke osnove uputa u kongitivnom intervjuu……………………………..6
3. PSIHOLOŠKI CINIOCI KOJI UTIČU NA SUMNJIČENJE I PRESUĐIVANJE…..8
3.1. Šta je kriminalni stereotip? Koje karakteristike uključuje?....................8
3.2. Koji psihološki faktori utiču na presuđivanje?........................................9
4. PSIHOLOGIJA KRIMINALNOG PONAŠANJA…………………………………………..10
4.1 Formiranje i karakteristike antisocijalne ličnosti………………………………….10
5. VEZA ODGOJNIH STILOVA……………………………………………………………………12
6. KARAKTERISTIKE ZLOSTAVLJAČA…………………………………………………………13
8. KOJI SU KRITERIJI VERODOSTOJNOSTI ISKAZA?......................................16
9. SUBJEKTIVNI I OBJEKTIVNI POKAZATELJI LAŽI……………………………………..19
9.1. Koja tri pristupa objašnjavaju ponasanje ljudi dok lažu?.......................19
10. ŠTA JE SEKUNDARNA VIKTIMIZACIJA?....................................................20
11. KAKO SPROVESTI FORENZIČKI INTERVJU SA DETETOM? OSNOVNA PRAVILA I KORACI…………………………………………………………………………………………………………..22
11.1. Šta sve moze ugroziti valjanost intervjua sa detetom?............................22
12. KARAKTERISTIKE ISTRAUMIRANOG DETETA……………………………………………..23
13. KATAKTERISTIKE ISTRAUMIRANE ODRASLE ŽRTVE DELA…………………………..24
1.PSIHOLOGIJA SVEDOČENJA
1.1 Karakteristike epizodičkog pamćenja
Epizodičko pamćenje spada u deklarativno dugoročno pamćenje i za njega je bitno kada i gde smo usvojili neku informaciju. Odnosi se na vremensko određivanje toga kada su se događaji zbili (epizode) i njihovo vremensko-prostorno povezivanje.
Problematika svedočenja je u najužoj vezi sa svojstvima epizodičkog pamćenja; npr. kad tražimo od svedoka da se pokuša setiti gde i kada se nešto dogodilo. Neki od faktora koji utIču na dosećanje, tj. na tačnost epizodičkog pamćenja su: pažnja i dubina obrade informacija (što se veća pažnja posveti obradi informacija, to je veća verovatnost zadržavanja tih informacija u dugoročnom pamćenju i njihovo kasnije pronalaženje); dob (starenje osobito pogađa epizodičko pamćenje, a nešto lošije je i kod dece); kontekst - emocije, raspoloženje, fiziološko stanje, situacija, osobine ličnosti (ako se dosećamo informacija u istom kontekstu u kojem smo ih zapamtili, puno je veća verovatnoća njihovih dosećanja); protok vremena između događaja i dosećanja; nivo pobuđenosti (jedno vreme uspešnost pamćenja raste s porastom emocionalne angažiranosti, da bi nadilaženjem optimalnog nivoa, u zoni vrlo visokog stresa došlo do pada uspešnosti pamćenja).
Informacije su u epizodičkom pamćenju organiziovane hronološki (po vremenu) i/ili spacijalno (po mestu). Zbog takve organizacije informacija ono je jako osetljivo na interferenciju (svedoci čitaju o događaju, razgovaraju s drugim svedocima, istražiteljima i sl. o događaju, a sve to deluje na promene u pohranjenim informacijama). Informacije se u epizodičkom pamćenju pronalaze uz svestan napor.
Još jedna od centralnih karakteristika epizodičkog pamćenja je i njegova rekonstruktivnost – pojava da se praznine u sećanju nesvesno popunjavaju sadržajima umetnutima na temelju prethodnog znanja i pretpostavki o tome šta se dogodilo. Te praznine obično popunjavamo u skladu sa našim skriptama i prototipovima.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]